Ada Jukić:
Nebesko knjigovodstvo
Opet mi ne štima. Nema mi ništa mrže nego kad ne štima za sitnicu. Kad totalno ne štima, to još nekako, onda ima smisla provjeravati, ali ovako, zbog četvrt odštete…
To ti je zato što se držiš propisa. Ja ti kažem, i kad sve piše, opet ima stvari koje moraš sâm smisliti. Neka mi nitko ne kaže da u knjigovodstvu nema kreativnosti. Bog dragi ne može predvidjeti što im se sve može dogoditi… Dobro, što je u pitanju?
Gle, onaj tip o kojem sam ti govorio, da, onaj, e, dakle, on je prošli mjesec počeo osjećati bolove u trbuhu, ali još ne zna da ima rak. Kako sad da to knjižim, kao smrtonosno stanje ili osjećaj tjelesne nelagode? Ako stavim predsmrtno, onda mi preteže za tri poena, a ako stavim nelagodu, manjka mi bod do opomene.
Ma ne možeš se ograničiti samo na stavke, moraš čovjeka gledati u cjelini. Što mu još možeš natovariti, nije svetac, što imaš neobrađeno?
- Nebesko knjigovodstvo ; Foto AJ
Samo neke sitnice, ništa naročito. Evo, u utorak je, za vrijeme pauze, šarao s onom administratoricom web trgovine, ništa ozbiljno, nije ga ni izvukao, samo je doživio erekciju…
Dobro, malo je zgriješio, a onda ga prošarafilo u trbuhu i odmah pomisli na najgore. To ti je dovoljno za knjiženje. Pa to su osnove, stari, zar nisi bio na tečaju? Nije bitno što mu je zapravo, bitno je koliko ga to muči… Da vidimo, koliko je to poena. Gubitak apetita, dva, problemi sa spavanjem, četiri…, opstipacija, tri zarez osamdeset. Nema problema, sve je na popisu!
Da, ali problem je da on nema pojma o tome, on misli da će to proći ako popije kamilicu, on ne zna da je svršena stvar…
Nas se to ne tiče. Ne mogu vjerovati! Pa ti nisi uopće pratio predavanja…Baš u tome je stvar, kako to nisi skopčao! Mi ovdje ne evidentiramo što će mu biti, mi to znamo. Mi knjižimo koliko on brine zbog toga! Pa ako on ne brine, ne brinemo ni mi. Daš mu pola boda za grčeve i minus za sekretaricu, a kad dobije nalaze, to ćeš obračunati u sljedećem kvartalu! Ima sreće što se neće dugo mučiti. Ima ih koji se muče godinama…
Meni je nekako žao da mu ne priznam bodove, ako je stvarno bolestan…
Ma dobro, razumijem, ti si dobar čovjek, to jest, bio si, haha! I ja sam bio. I meni je bilo tako u početku, ali poslije, hoćeš-nećeš, otvrdneš. Mi samo radimo svoj posao…
Znam, ali teško mi je to prihvatiti… Treba mi vremena…
Pa imaš tu vremena koliko ti drago, haha, ha… Ako išta imaš, imaš vremena. Baš si smiješan!
Samo se ti šali, meni nije do smijeha… Ljudi obolijevaju, umiru…
Pa i mi smo tako, tko je nas sažaljevao! Ne smiješ to uzimati srcu. To te i dovelo do infarkta.
To ja sebi stalno govorim, ali pritišće me osjećaj odgovornosti. Što ako pogriješim?
Ionako sve ide gore na reviziju. Mi samo pripremamo podloge za bilancu.
Znam ja to, ali ne pomaže. Muči me kad se sjetim kako je bilo dolje… Kad samo pomislim da bi me mogli vratiti…
Moraš imati više samopouzdanja. Da nisi sposoban, ne bi te ni poslali ovamo, ostao bi dolje u kotlovnici.
Ne spominji mi. Pakao! I baš mene, od svih koji su muljali… Uvijek sam bio pehist. I ovdje mi dopadaju najgori predmeti. Vidi, ovaj je u petak udario glavom u zid dok se uvlačio šefu u stražnjicu, a isto veče dobio u nagradnoj igri ulaznicu za utakmicu, dvije ulaznice. I što sad da ja radim? To su dva poena razlike, ulaznica više od modrice, ovisi koje prvenstvo.
Vidiš da znaš. Dakle, jesmo to raščistili? Daj upiši, pa da idemo dolje po nove dostavnice…
A za dva dana će se zabiti motorom u semafor, pa neće ni stići na stadion.
Opet kompliciraš. Vidi, kad ja ne znam što ću, stavim gripu, ona pokriva sve. Može par dana bolovanja, a može završiti i u mrtvačnici. U međuvremenu će se stvari raščistiti.
Ne znam, nisam siguran. Moram još jednom preračunati… Lako je tebi, ti si tu za stalno, a ja sam na probnom roku. Ako pogriješim, nema mi spasa.
Bolje da ne razmišljaš o tome. Misli na posao. U poslu je spas.
Ada Jukić
Zagreb, 12. 4. 2015.
