HIMNA NIJEMI UMJETNIKA \u017dELJNI DA PUSTE GLAS<\/b><\/p>\n
Ovom predstavom podvu\u010dena je crta, ispod nje je ostalo kazali\u0161te koje smo poznavali do sada, iznad crte otvorilo nam se kazali\u0161te koje dolazi, kazali\u0161te XXI i\u2026 stolje\u0107a s neslu\u0107enim mogu\u0107nostima. Sombor \u2013 Hollywood. \u201eOtvorio nam se kazali\u0161ni put za Ameriku\u201c, novi kazali\u0161ni svijet. Kreativna teritorija.<\/p>\n
Ne postoji \u017eanr, kazali\u0161ni, filmski koji nije upotrijebljen u ovoj predstavi: nijemi film, pantonima, cabaret, ples, maske, moderna tehnologija, ispisni govor zidova, kao u stara vremena prvih projekcija \u201e\u017eiva glazba na glazbalima\u201c, i \u0161to sve ne\u2026 uz toliku logistiku, rijetko vi\u0111enu i ikada upotrijebljenu i u jednome kazali\u0161tu do sada<\/p>\n
Muzika i pokret osnovna su sredstva kojima se pri\u010da pri\u010da.<\/p>\n
<\/p>\n
Kad bi Sombor bio Holivud ; Fotografiju ustupio N\u0160T<\/p>\n
Ve\u0107 u prvim minutima predstave “Kad bi Sombor bio Holivud” gledali\u0161te zapljusne gor\u010dina i \u017eal kroz nanizane podatke da su nam na mjestima svojevremenih bioskopa \u0161irom dr\u017eave nikle zgrade, kladionice, kineski butici, second hand \u0161opovi <\/i>ili jednostavno ostala pusto\u0161, ruina koja se doslovno raspada od nemara, nebrige i zaboravljenosti.<\/p>\n
“Kad bi Sombor bio Holivud” Autorski projekat reditelja Kokana Mladenovi\u0107a inspiriran je istoimenom dramom Radoslava Zlatana Dori\u0107a. Serijal somborskih pri\u010da.<\/p>\n
U predstavi igraju Ivana V. Jovanovi\u0107, Minja Pekovi\u0107, Milijana Makevi\u0107, Vanja Nenadi\u0107, Dragana \u0160u\u0161a, Danica Gruba\u010dki, Marko Markovi\u0107, David Tasi\u0107 Daf, Branislav Jerkovi\u0107, Nemanja Baki\u0107, Aleksandar Vu\u010dkovi\u0107. U predstavi u\u010destvuju i muzi\u010dari Irena Popovi\u0107 Dragovi\u0107 i Nikola Dragovi\u0107.<\/p>\n
Glumci bez teksta, a publika bez daha<\/i>. Kroz govor se izra\u017eavamo.<\/p>\n
U vi\u0161e navrata aplauz za same predstave. Govor ti\u0161ine. Pokreta. Tikova. Govor plesom. Mimikom. Glazbom. Dokidanje rije\u010di. Kazali\u0161na magija bez rije\u010di. Zaboravimo kazali\u0161te kakvo smo nekada znali. Nijemi film u teatru. Himna nijemi umjetnika \u017eeljni da puste glas. \u00a0\u2013<\/i>(novinarka iz Sombora Ana Davidov).<\/p>\n
Takav utisak se nametnuo posle devedeset minuta bajkovite pri\u010de o Ernestu Bo\u0161njaku, Somborskom sanjaru i prvom Jugoslovenskom sineasti koji je po\u010detkom XX. \u2013 tog stolje\u0107a od Sombora \u017eelio napravit Hollywood.<\/p>\n
Ideja Kokana Mladenovi\u0107a da predstava bude odigrana kao nijemi film iz Ernestovog vremena, kao kada se nekome ne da da govori, djelovala je neobi\u010dno u po\u010detku, ali poslije svega vi\u0111enog stekli smo utisak da je jedino bez rije\u010di mogla biti ispri\u010dana ova pri\u010da koju je sjajni mladi ansambl somborskog teatra pokretom, igrom i mimikom, ispri\u010dao u jednom dahu.<\/p>\n
Marko Markovi\u0107, koji igra ulogu mladog Ernesta Bo\u0161njaka, ka\u017ee: “Kad smo se dogovarali oko pri\u010de, oko predstave, oko Bo\u0161njaka, rekao mi je ovaj na\u0161 nemi film. Kako misli\u0161 nemi? Pa bez teksta. Ponekad se mnogo vi\u0161e \u0107utanjem ka\u017ee i ti entuzijasti ostaju da traju, drago mi je da je u ekipi bila jedna fascinantna atmosfera, da je tempo bio neverovatan i da smo imali fantasti\u010dne saradnike”.<\/p>\n
Ivana V. Jovanovi\u0107 se nadovezuje: “\u0160to bi rekao Kokan, ovo je jedan nepostoje\u0107i \u017eanr, mnogo sam sre\u0107na \u0161to sam deo ove pri\u010de, kako se \u010dovek sprema za ovako ne\u0161to. \u0106uti\u0161 i ve\u017eba\u0161. Saradnici, Kokan, sve je bilo od po\u010detka hrabro, ludo i na kraju se izgleda isplatilo”.<\/p>\n
Danica Gruba\u010dki: “Uloga koju ja igram, Irena Bo\u0161njak, ona uop\u0161te nije umrla mlada. Ve\u0107ina pri\u010de je Kokanova i na\u0161a fikcija. Nama je proces bio sjajan”.<\/p>\n
Kokan Mladenovi\u0107, redatelj predstave: “Ja sam, pre svega, o\u010dekivao jedan mukotrpan, lep istra\u017eiva\u010dki proces, i ovi glumci sjajni iz somborskog pozori\u0161ta radili smo ne\u0161to \u0161to nije na\u0161a prirodna sredina, to jest radili smo pozori\u0161te u kojem nema teksta. Naravno da je za sve nas koji smo \u0161kolovani na tom dramskom tekstu, veliki izazov da radimo ovakvu predstavu, i to je mo\u017eda najlep\u0161i mesec i po dana mog pozori\u0161nog \u017eivota i na tome sam im prezahvalan”.<\/p>\n
Narodno pozori\u0161te Sombor ovim se komadom odu\u017eilo jo\u0161 jednom velikanu Ravangrada. Ernestu Bo\u0161njaku (1876-1963) umjetniku, tvorcu fabrike filmova, fabrike snova.<\/p>\n
Senat Novog Sada 1914. prihvatio je njegovu ideju i prava je \u0161teta \u0161to je rat prekinuo realizaciju ove ideje jer bi njegov opus bio daleko ve\u0107i. Pioniri filma su se uglavnom bavili dokumentarnim filmom, a Ernest Bo\u0161njak vi\u0161e je volio igrani, i tu je ostavio veliki trag u istoriji kinematografije”, ka\u017ee Radoslav Zelenovi\u0107.<\/p>\n
Tako je poslije filmskog platna Ernest Bo\u0161njak ostao \u017eivjeti i na kazali\u0161noj sceni grada koji ga nikada nije razumio.<\/p>\n
Nikola \u0160imi<\/b>\u0107 Tonin<\/b><\/p>\n