{"id":5624,"date":"2012-11-28T23:50:36","date_gmt":"2012-11-28T22:50:36","guid":{"rendered":"http:\/\/film-mag.net\/wp\/?p=5624"},"modified":"2012-12-09T16:11:45","modified_gmt":"2012-12-09T15:11:45","slug":"srpsko-narodno-pozoriste-u-zagrebu-od-09-do-12-prosinca-2012-godine","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/film-mag.net\/wp\/?p=5624","title":{"rendered":"Srpsko narodno pozori\u0161te u Zagrebu od 09. do 12. prosinca 2012. godine"},"content":{"rendered":"

Srpsko narodno pozori\u0161te u Zagrebu<\/strong><\/p>\n

9. XII 2012. GALEB<\/strong> (drama), Dvorana ISTRA Zagreba\u010dkog kazali\u0161ta mladih, 17.00h
\n10. XII 2012.<\/strong> Izlo\u017eba slika Radula Bo\u0161kovi\u0107a, Kerempuh, 19.00h
\n10. XII 2012. GODO NA USIJANOM LIMENOM KROVU<\/strong> (komedija), Satiri\u010dko kazali\u0161te Kerempuh, 20.00h
\n11. XII 2012. JEZIK ZIDOVA<\/strong> (balet), Velika scena Gradskog kazali\u0161ta \u201eGavela\u201c, 19.30h
\n12. XII 2012<\/strong>. Izlo\u017eba Vek i po Srpskog narodnog pozori\u0161ta, Hrvatsko narodno kazali\u0161te, 19.00h
\n12. XII 2012. MILEVA<\/strong> (opera), Hrvatsko narodno kazali\u0161te, 19.30h<\/p>\n

\n
\n
\"Knji\u017eica<\/a><\/dt>\n
Knji\u017eica ‘Gostovanje u Zagrebu’ – Naslovnica<\/dd>\n<\/dl>\n<\/div>\n

SA DON KIHOTOVIM \u0160TITOM (ILI NA NJEMU)<\/strong><\/p>\n

Pro\u0161lo je vi\u0161e od sto pedeset godina od kada je grupa najvi\u0111enijih novosadskih intelektualaca odlu\u010dila da u okrilju \u010citaonice Matice srpske osnuje Srpsko narodno pozori\u0161te. Gotovo da ih mogu videti kako zavereni\u010dki kuju plan \u010diji \u0107e rezultat biti jo\u0161 jedan vid otpora ugarskoj vlasti. Ubrzo potom to \u0107e biti vlast Austrougarske, u kojoj se tzv. \u201emalim narodima\u201c valjalo izboriti za dru\u0161tvene i politi\u010dke okvire vlastitog postojanja \u2013 za pravo na o\u010duvanje svojih obi\u010daja, svog morala, svoje vere, tradicije i umetnosti, a pre svega vlastitog jezika u kojem su, uostalom, sadr\u017eane sve prethodno navedene kategorije. Re\u010dju, za sopstvenu kulturu, odnosno pravo postojanja.
\nJer tada je, \u010dak i u sredini kakva je s druge polovine XIX stole\u0107a bila novosadska, u kojoj je preovladavao trgova\u010dki stale\u017e, dakle predstavnici pragmati\u010dnog pogleda na svet, postojala jasna svest o znaku jednakosti izme\u0111u pojmova \u201ebiti\u201c i \u201ekultura\u201c. A kultura je bila \u2013 teatar. Vidim ih, velim, kako smi\u0161ljaju plan o osnivanju pozori\u0161ta u kojem \u0107e biti prisutni svi elementi sadr\u017eaja\u00a0pojma kultura. Evropom su ve\u0107 minuli talasi revolucionarne 1848, nadanja Srbalja izneverena su na na\u010din na koji je to u Rodoljupcima<\/em> opisao Sterija.
\nNjihovu negda\u0161nju re\u0161enost i romanti\u010darski obojeni rebelisti\u010dki zanos i danas prepoznajem u Me\u0161trovi\u0107evom spomeniku Mileti\u0107u koji na glavnom novosadskom trgu, u silovitosti zamaha ruke (koju ni\u00a0bronza nije uspela da obuzda) stisnutom pesti prete\u0107i brani zgradu Magistrata, podignutu mimo njegove volje ba\u0161 na ovom placu. U elegantnom (premda jedva \u010ditljivom) krasnopisu teksta odluke kojom se obznanjuje namera o osnivanju Srpskog narodnog pozori\u0161ta, razaznajem prkos kojim potpisnici najavljuju da \u0107e svim sredstvima, a ponajpre pozori\u0161tem, braniti pravo na svoje postojanje.
\nTako je bilo 1861. godine. A kako je 2012?
\nNovi Sad i Vojvodina su i dalje vi\u0161enacionalne zajednice, srpski jezik i obi\u010daji, kao i srpska tradicija o\u010duvani su (u meri u kojoj smo uspeli da ih spasemo sami od sebe), jedino je s\u00e2mo pozori\u0161te izgubilo zna\u010daj bastiona kulture. Iako je njegovo zdanje na adresi Pozori\u0161ni trg 1 nalik tvr\u0111avi, ono danas ponovo slu\u017ei kao bedem kojim se brani pravo na kulturu. Ne vi\u0161e kulturu jednog naroda, ve\u0107 kompletne tradicije iznikle na ovim prostorima. Tvr\u0111ava je to, iza koje su borci za umetnost, koja \u0107e odoleti izazovima koje nam sa svih strana name\u0107e imperativ komercijalizacije.
\nZato se danas svim sredstvima, poput Mileti\u0107a i njegovih sledbenika, svakom predstavom s repertoara Srpskog narodnog pozori\u0161ta borimo protiv famozne nevidljive ruke tr\u017ei\u0161ta (pri tom nimalo gadljivi na primenu savremenih marketin\u0161kih metoda animiranja publike), ratujemo za status institucije od nacionalnog zna\u010daja pozivaju\u0107i se, dabome, na tradiciju, ali se i brane\u0107i na\u0161im aktuelnim\u00a0uspesima, \u010dlanstvom u Evropskoj teatarskoj konvenciji i Asocijaciji Quartet, inostranim gostovanjima, pa i ovim u Zagrebu, na kojima reprezentujemo najbolje aspekte pozori\u0161ne stvarnosti ove dr\u017eave.
\nZa nas se, osim mladih pisaca i kompozitora, ponajboljih reditelja, koreografa i dirigenata, glumaca, operskih solista, kompletnog orkestra i hora, baletskih igra\u010da i svih koji opslu\u017euju predstave, \u201etuku\u201c i Eden fon Horvat, Gaj Vajzman, Roni Haver, Aleksandra Vrebalov, Branko Dimitrijevi\u0107, Vida Ognjenovi\u0107, ali i \u0160ekspir, \u010cajkovski, \u010cehov, Crnjanski, a jedan od simbola na\u0161e borbe je i slavni vitez tu\u017enog lika, idealista, sanjar i buntovnik \u2013 Don Kihot, ovaj put kao tema poznatog Minkusovog baleta. Mo\u017eda su Kihotovi dvoboji bili uzaludni, ali su njegovi podvizi postali simbol nepobedivosti slobode ma\u0161te nad utilitarizmom stvarnosti.
\nS tim ose\u0107anjima, evo, Srpsko narodno pozori\u0161te dolazi na ovo gostovanje u Zagreb, nude\u0107i vam ono najbolje \u0161to ima.<\/p>\n

Aleksandar Milosavljevi\u0107<\/em><\/p>\n

VEK I PO SRPSKOG NARODNOG POZORI\u0160TA 1861 \u2013 2011.<\/strong><\/p>\n

16. III 1861<\/strong> \u2013 \u201eSrbski dnevnik\u201d, br. 22, str. 2 \u2013 Jovan Jovanovi\u0107 (potonji Zmaj) i Stevan Branova\u010dki: Poziv na priloge na osnivanje stalnog Srbskonarodnog pozori\u0161ta u Novome Sadu. To je bio razlog\u00a0da se ulaskom u novu zgradu 1981. ovaj datum proglasi za Dan Srpskog narodnog pozori\u0161ta.<\/p>\n

7. V 1861<\/strong> \u2013 \u201eSrbski dnevnik\u201d, br. 36, str. 1-2, Jovan \u0110or\u0111evi\u0107 objavio tekst: \u0160ta nam sad valja \u010diniti za na\u0161e pozori\u0161te.<\/p>\n

15. VII 186<\/strong>1 \u2013 Devetoro glumaca \u2013 Dimitrije Ru\u017ei\u0107, Dimitrije Markovi\u0107, Nikola Nedeljkovi\u0107, Kosta Had\u017ei\u0107, Mihailo Gavrilovi\u0107, Mihailo Rac, Mladen Cveji\u0107, Stevan \u010ceki\u0107 i Draginja Popovi\u0107 \u2013 \u010dlanova\u00a0Kne\u017eevi\u0107eve putuju\u0107e trupe podnelo molbu Srpskoj \u010ditaonici u Novom Sadu da ih primi pod svoje okrilje.<\/p>\n

16. VII 1861<\/strong> \u2013 Srpska \u010ditaonica odr\u017eala sednicu pod predsedni\u0161tvom Svetozara Mileti\u0107a i donela odluku da se u Novom Sadu osnuje Srpsko narodno pozori\u0161te i da se za njegove prve \u010dlanove prime glumci koji su podneli molbu, a za upravnika postavi Jovan \u0110or\u0111evi\u0107.<\/p>\n

23. VII 1861<\/strong> \u2013 Srpsko narodno pozori\u0161te prikazalo prvu predstavu, dve jedno\u010dinke: Prijatelje Laze Lazarevi\u0107a i Mu\u0161ki metod i \u017eensku majstoriju Lajo\u0161a Kevera, u preradi \u0110ure Vuki\u0107evi\u0107a.<\/p>\n

28. I 1862<\/strong> \u2013 Doneta odluka o ustanovljenju mesnih pozori\u0161nih odbora.<\/p>\n

29. i 30. maja 1862<\/strong> \u2013 Osniva\u010dka Skup\u0161tina Dru\u0161tva za Srpsko narodno pozori\u0161te koje je preuzelo brigu nad Srpskim narodnim pozori\u0161tem. Skup\u0161tinu su \u010dinili svi \u010dlanovi-pojedinci i delegati \u010dlanova-pravnih lica i ona je birala Upravni odbor Dru\u0161tva. Polovina \u010dlanova Upravnog odbora \u010dinila je Pozori\u0161ni odsek koji je vodio brigu o gluma\u010dkoj dru\u017eini i repertoaru, a druga polovina je \u010dinila Ekonomski odsek koji je obezbe\u0111ivao materijalnu osnovu za normalan rad pozori\u0161ne dru\u017eine. Na Skup\u0161tini je donesen i prvi Ustav Dru\u0161tva.<\/p>\n

21. XI 1862<\/strong> \u2013 Prvo gostovanje SNP u Zemunu i u Beogradu (trajalo do 27. XII). Do Prvog svetskog rata SNP je gostovalo, osim u mestima dana\u0161nje Vojvodine, gostovalo i u mnogim balkanskim gradovima: Banja Luka, Vinkovci, Vukovar, Zagreb, Mostar, Nova Gradi\u0161ka, Osijek, Sarajevo, Slavonski Brod, Stari Arad, Temi\u0161var, Tuzla, \u010cakovo.<\/p>\n

17. III 1863<\/strong> \u2013 Doneta prva Pravila za Dru\u017einu Srpskog narodnog pozori\u0161ta.<\/p>\n

30. IV 1864<\/strong> \u2013 Proslavljena 300. godi\u0161njica \u0160ekspirovog ro\u0111enja (izveden I \u010din Ri\u010darda III \u2013 ideja, inicijativa i prevod: Laza Kosti\u0107).<\/p>\n

18. VII 1865<\/strong> \u2013 Car Franja Josip potpisao dozvolu za osnivanje Srpskog narodnog pozori\u0161ta.<\/p>\n

17. II 1865<\/strong> \u2013 Odobren Ustav Dru\u0161tva za Srpsko narodno pozori\u0161te od strane ugarskih vlasti i iste godine \u0161tampan<\/p>\n

Oktobra 1868<\/strong> \u2013 Jovan \u0110or\u0111evi\u0107, sa gotovo polovinom glumaca, na poziv kneza Mihaila oti\u0161ao u Beograd, gde je osnovano Narodno pozori\u0161te. Na mesto upravnika SNP do\u0161ao je Antonije Had\u017ei\u0107.<\/p>\n

26. XII 1871<\/strong> \u2013 Iza\u0161ao prvi broj lista \u201ePozori\u0161te\u201d, a pokrenuta i edicija \u201eZbornik pozori\u0161nih dela\u201d u kojoj su objavljivana doma\u0107a dramska dela i prevodi drama stranih pisaca koje su bile na repertoaru Srpskog narodnog pozori\u0161ta.<\/p>\n

1879<\/strong> \u2013 Postavljen privremeni upravnik Dimitrije Ru\u017ei\u0107, glumac i reditelj.<\/p>\n

1886<\/strong> \u2013 Proslavljena 25-godi\u0161njica postojanja.<\/p>\n

1892<\/strong> \u2013 Za upravnika postavljen Antonije Had\u017ei\u0107.<\/p>\n

1895<\/strong> \u2013 Lazar Dun\u0111erski, veleposednik, izgradio pozori\u0161nu zgradu u dvori\u0161tu svoje ku\u0107e (danas dvori\u0161te hotela \u201eVojvodina\u201d) i poklonio je SNP.<\/p>\n

5. XI 1897<\/strong> \u2013 Na godi\u0161njoj Skup\u0161tini Dru\u0161tvo za SNP donelo re\u0161enje da se izradi Diploma. Umetni\u010dko re\u0161enje naslikao Uro\u0161 Predi\u0107 i predao ga 29. III 1899.<\/p>\n

1903<\/strong> \u2013 Za upravnika postavljen Dimitrije Ru\u017ei\u0107.<\/p>\n

1904<\/strong> \u2013 Za upravnika postavljen Branislav Nu\u0161i\u0107.<\/p>\n

1906<\/strong> \u2013 Za upravnika postavljen Pera Dobrinovi\u0107.<\/p>\n

1911<\/strong> \u2013 Za upravnika postavljen \u017darko Savi\u0107.<\/p>\n

1914\u20131918<\/strong> \u2013 Za vreme rata Srpsko narodno pozori\u0161te nije radilo.<\/p>\n

12. I 1919<\/strong> \u2013 Prva posleratna predstava Hej, Sloveni Riste Odavi\u0107a odr\u017eana je u sali Dun\u0111erskovog pozori\u0161ta, a pre predstave sve\u010dano je otvoreno Pozori\u0161te prigodnom pesmom Prolog Anice Savi\u0107.<\/p>\n

23. XII 1919<\/strong> \u2013 Na skup\u0161tini Dru\u0161tva za SNP ve\u0107ina \u010dlanova izjasnila se za podr\u017eavljenje Pozori\u0161ta koje radi pod imenom Novosadsko srpsko narodno pozori\u0161te i pod tim imenom radi do 31. XII 1921.<\/p>\n

1920<\/strong> \u2013 Osnovane Opereta i Opera (prva opereta Baron Trenk S. Albinija u re\u017eiji Dragomira Kran\u010devi\u0107a \u2013 20. IX 1920, a prva opera Verter \u017d. Masnea u re\u017eiji Isaka Armidija \u2013 13. X 1920); odlukom Ministarstva prosvete 14. X 1924. ukinuta je Opera (mada radi do juna 1925), a marta 1927. i Opereta.<\/p>\n

1921<\/strong> \u2013 U duhu jugoslovenstva iz svih dr\u017eavnih ustanova se bri\u0161u nacionalne odrednice, pa samim tim i Srpsko narodno pozori\u0161te postaje Narodno pozori\u0161te.
\nProslavljena 60-godi\u0161njica postojanja.<\/p>\n

6. XI 1921<\/strong> \u2013 Dru\u0161tvo za SNP nezadovoljno odlukom \u0161to se SNP izgubilo u dr\u017eavnoj reorganizaciji osnovalo je putuju\u0107u trupu pod imenom Dru\u0161tvo za Srpsko narodno pozori\u0161te \u2013 Pozori\u0161na dru\u017eina \u201eJovan
\n\u0110or\u0111evi\u0107\u201d.<\/p>\n

22. XI 1921<\/strong> \u2013 Pozori\u0161na dru\u017eina \u201eJovan \u0110or\u0111evi\u0107\u201d se spojila sa Pokrajinskim banatskim pozori\u0161tem \u201eSterija\u201d u Vr\u0161cu i davala predstave po Vojvodini, ali nikada u Novom Sadu.<\/p>\n

17. II 1924<\/strong> \u2013 Dru\u0161tvo vratilo ime trupi i ono je delovalo kao Srpsko narodno pozori\u0161te do avgusta 1937. godine.<\/p>\n

22\u201323. I 1928<\/strong> \u2013 Izgorela zgrada Dun\u0111erskovog pozori\u0161ta, u no\u0107i posle predstave Raspiku\u0107a F. Rajmunda.<\/p>\n

Marta 1928<\/strong> \u2013 Izvr\u0161eno spajanje Narodnog pozori\u0161te u Novom Sadu i Narodnog kazali\u0161ta u Osijeku u Novosadsko-osje\u010dko pozori\u0161te sa sedi\u0161tem u Osijeku (\u0161to je bila posledica smanjivanja dr\u017eavne subvencije) i kao takvo radi do 1934.<\/p>\n

1934<\/strong> \u2013 Banska uprava je ukinula ionako malu subvenciju Srpskom narodnom pozori\u0161tu i znatna materijalna sredstva dodelila Narodnom pozori\u0161tu u Beogradu da organizuje Sekciju beogradskog Narodnog pozori\u0161ta za Dunavsku banovinu (pod upravom Vitomira Bogi\u0107a).<\/p>\n

Sezona 1934\/35<\/strong> \u2013 U Novom Sadu i mestima Vojvodine delovala je Sekcija beogradskog Narodnog pozori\u0161ta za Dunavsku banovinu.<\/p>\n

25. IV 1936<\/strong> \u2013 Osnovano Narodno pozori\u0161te Dunavske banovine, a ne\u0161to kasnije mu je dodato u nazivu Kneza namesnika Pavla.<\/p>\n

29. I 1937<\/strong> \u2013 Potpisana rezolucija o zajedni\u010dkoj saradnji Narodnog pozori\u0161ta Dunavske banovine Kneza namesnika Pavla i Upravnog odbora Dru\u0161tva za SNP, ali nikad nije potvr\u0111ena na Skup\u0161tini Dru\u0161tva
\nSNP.<\/p>\n

15. VIII 1937<\/strong> \u2013 Na teritoriji Vojvodine deluju dve sekcije Narodnog pozori\u0161ta Dunavske banovine. Prva sekcija daje predstave u gradovima sa stalnim sedi\u0161tem, a druga po mestima Vojvodine. Tu drugu
\nsekciju \u010dini Srpsko narodno pozori\u0161te.<\/p>\n

14. V 1939<\/strong> \u2013 Dru\u0161tvo raskida ugovor o saradnji sa Narodnim pozori\u0161tem Dunavske banovine Kneza namesnika Pavla i Srpsko narodno pozori\u0161te sa svojim Dru\u0161tvom nastavlja samostalan rad do izbijanja
\nDrugog svetskog rata.<\/p>\n

Aprila 1941<\/strong> \u2013 Prestaje svaki pozori\u0161ni \u017eivot u Vojvodini, a pozori\u0161na imovina je konfiskovana.<\/p>\n

5. VI 1941<\/strong> \u2013 U Smederevu poginulo sedamnaest glumaca SNP prilikom eksplozije municije na \u017eelezni\u010dkoj stanici.<\/p>\n

1941 \u2013 1944<\/strong> \u2013 Krajem 1941. deo gluma\u010dkog ansambla odlazi u Pan\u010devo i u dogovoru sa Ministarstvom prosvete nastavlja rad pod imenom Dunavsko narodno pozori\u0161te, koje je radilo do kraja rata pod
\nupravom Marka Maletina.<\/p>\n

Decembra 1944<\/strong> \u2013 Narodna vlast u tek oslobo\u0111enom Novom Sadu obnavlja rad Pozori\u0161ta pod imenom Vojvo\u0111ansko narodno pozori\u0161te i pod upravom \u017darka Vasiljevi\u0107a.<\/p>\n

17. III 1945<\/strong> \u2013 Prva predstava Najezda Leonida Leonova izvedena je u zgradi Ma\u0111arske rimokatoli\u010dke \u010ditaonice u porti katoli\u010dke crkve (danas Kulturni centar grada).<\/p>\n

Jula 1945<\/strong> \u2013 Otvorena Letnja pozornica u porti katoli\u010dke crkve.<\/p>\n

1947<\/strong> \u2013 Pozori\u0161tu ustupljena zgrada Doma kulture (biv\u0161i Sokolski dom, danas Pozori\u0161te mladih).<\/p>\n

Jula 1947<\/strong> \u2013 Osnovana Opera SNP (prvi direktor dirigent Vojislav Ili\u0107).<\/p>\n

16. XI 1947<\/strong> \u2013 Izvedena prva operska predstava \u2013 Travijata \u0110. Verdija.<\/p>\n

Februara 1950<\/strong> \u2013 Osnovan Balet SNP (prvi \u0161ef Baleta i koreograf Marina Olenjina).<\/p>\n

25. V 1950<\/strong> \u2013 Izvedena prva baletska predstava \u2013 \u0160eherezada N. A. Rimskog Korsakova.<\/p>\n

Decembra 1951<\/strong> \u2013 Proslavljena 90-godi\u0161njica i tom prilikom vra\u0107eno ime pod kojim je i osnovano \u2013 Srpsko narodno pozori\u0161te (zaslugom Radomira-Ra\u0161e Radujkova, potonjeg upravnika SNP-a).<\/p>\n

1. VII 1958<\/strong> \u2013 Za upravnika postavljen Milo\u0161 Had\u017ei\u0107 (do 30. VI 1979), koji je uz Jovana \u0110or\u0111evi\u0107a i Antonija Had\u017ei\u0107a ostavio najve\u0107i trag u dosada\u0161njoj istoriji SNP.<\/p>\n

2. X 1959<\/strong> \u2013 SNP otvorilo Malu salu u Ulici Jovana Suboti\u0107a 5, koja od januara 1961. nosi ime Veseli teatar \u201eBen Akiba\u201c (poslednja premijera na ovoj sceni je Svetislav i Mileva M. Nikoli\u0107a 14. III 1983; u zgradu je 1985. useljeno Novosadsko pozori\u0161te-\u00dajvid\u00e9ki sz\u00ednh\u00e1z).<\/p>\n

1961<\/strong> \u2013 Tokom cele godine nizom doga\u0111aja i premijera proslavljana 100-godi\u0161njica postojanja. Jubilarnu godinu zajedno su proslavili SNP i Hrvatsko narodno kazali\u0161te u Zagrebu.
\nOtvoren \u0160tamparski pogon Srpskog narodnog pozori\u0161ta u Ulici Laze Tele\u010dkog br. 5, koji je radio vi\u0161e od dve decenije.<\/p>\n

1962<\/strong> \u2013 Odlukom Pozori\u0161nog saveta SNP ustanovilo Medalju \u201eJovan \u0110or\u0111evi\u0107\u201d kao svoju godi\u0161nju nagradu.<\/p>\n

1964<\/strong> \u2013 Osnovan Dramski studio SNP koji je \u0161kolovao mladi umetni\u010dki kadar za rad u SNP i kao takav radio do 1972.<\/p>\n

1970<\/strong> \u2013 Od ove godine po\u010dela dodela nagrada Medalja \u201eJovan \u0110or\u0111evi\u0107\u201d (prvi dobitnici Ra\u0161a Plaovi\u0107 i Milivoje \u017divanovi\u0107).<\/p>\n

28. II \u2013 10. III 1975<\/strong> \u2013 Prvo gostovanje SNP van evropskog kontinenta \u2013 Opera i Balet gostovali u Kairu. (Posle Drugog svetskog rata pa sve do danas SNP je vi\u0161e puta gostovalo u: Austriji, Belgiji, Bugarskoj, Italiji, Luksemburgu, Ma\u0111arskoj, Poljskoj, Rumuniji, SSSR, Holandiji, \u010cehoslova\u010dkoj, kao i u svim dr\u017eavama nekada\u0161nje SFRJ).<\/p>\n

11. IV 1975<\/strong> \u2013 Polo\u017een kamen-temeljac budu\u0107oj zgradi SNP.<\/p>\n

1980<\/strong> \u2013 Reorganizovan rad SNP \u2013 oformljen Dramski, Muzi\u010dki (u okviru kojeg se daju operske i baletske predstave) i Poslovni centar, dok u zgradi Veselog teatra \u201eBen Akiba\u201d radi Drama. Dramski centar se ukida 1985, a Drama nastavlja rad u zgradi SNP; 1987. ukida se Muzi\u010dki centar Vojvodine i u SNP ponovo deluju Opera i Balet.<\/p>\n

28. III 1981<\/strong> \u2013 Sve\u010dano otvorena nova zgrada SNP predstavama Dolnja zemlja \u0110. Lebovi\u0107a po J. Ignjatovi\u0107u, u re\u017eiji D. Mija\u010da, Ohridska legenda S. Hristi\u0107a u koreografiji i re\u017eiji Vere Kosti\u0107 (30. III), Ero s onoga svijeta J. Gotovca u re\u017eiji K. Spai\u0107a (12. IV).
\nObele\u017eena 120-godi\u0161njica postojanja.<\/p>\n

28. III 1986<\/strong> \u2013 Proslavljena 125-godi\u0161njica postojanja.<\/p>\n

25. X 1987<\/strong> \u2013 Gostovanje opere Gilgame\u0161 na I me\u0111unarodnom festivalu muzike i baleta u Bagdadu (Irak).<\/p>\n

Maja 1989<\/strong> \u2013 Uvedena prinudna uprava na \u010delu sa rediteljem Ljubi\u0161om Risti\u0107em (do juna 1990).<\/p>\n

Juna 2006<\/strong> \u2013 SNP je postalo \u010dlan Evropske teatarske konvencije.<\/p>\n

2007<\/strong> \u2013 Osnovana Asocijacija \u201eKvartet\u201d (SNP jedan od osniva\u010da i stalni \u010dlan).<\/p>\n

Oktobra 2008<\/strong> \u2013 Odr\u017ean prvi Festival \u201eKvartet\u201d pod nazivom Vizija Evrope (Novi Sad 30. X \u2013 3. XI; Heb, \u010ce\u0161ka 21-29. III 2009; Eger, Ma\u0111arska 27-31. X 2009; Anseni, Francuska 10-14. III 2010).
\n2011 \u2013 Nizom doga\u0111aja obele\u017eena 150-godi\u0161njica postojanja; predstave u \u010dast 150 godina: opera Mileva Aleksandre Vrebalov u re\u017eiji Ozrena Prohi\u0107a (21. X), drama Seobe Milo\u0161a Crnjanskog u re\u017eiji Vide
\nOgnjenovi\u0107 (24. XI).
\nOd 19. do 23. oktobra odr\u017eana Generalna skup\u0161tina Evropske teatarske konvencije u organizaciji SNP-a.
\nRekonstrukcija zgrade.<\/p>\n

Milena Leskovac<\/em><\/p>\n

[izvor informacije Srpsko narodno pozori\u0161te Novi Sad<\/a><\/strong>\u00a0i\u00a0Satiri\u010dko kazali\u0161te Kerempuh<\/a><\/strong>]<\/p>\n

Share<\/a><\/div>